Šesnestogodišnja Maja je oduvek postavljala visoke standarde za sebe. Želela je da bude najbolja u svemu, bila je dobar đak i imala uvek odlične ocene. U školi je bila omiljena, ali je ona uvek brinula o tome ko su njeni prijatleli i da li je dovoljno vole. O svojoj kilaži i izgledu je brinula od kada ’’zna za sebe’’, prvi put je držala dijetu kada je bila u V razredu. Dijetu je započela mama i onda joj se Maja priključila. Maja se ne seća da ju je neko nekada zadirkivao zbog izgleda, ali se seća kako su dečaci zadrikivali druge devojčice i onda se ona plašila da se i njoj to ne desi. Posle te prve dijete sa mamom, još nekoliko puta je pokušala da redukuje svoju ishranu, ali bi se kilogrami koje je izgubila brzo vratili.
Za matursko veče Maja je rešila da izgleda dobro, a posebno je želela da bude lepa za svog dečka. Biti lepa za nju je značilo da bude mršava. Njen dečko međutim nije nikada komentarisao njenu težinu, ali je ona smatrala da je to iz razloga što je on veoma dobar da bi tako nešto rekao. Ona je znala da je debela i želela je da smrša desetak kilograma.
Počela je preskakanjem doručka i ručka, posle škole bi išla na trening i vežbala dva sata. Nabavila je neke tablete za dijetu i pila mnogo kafe u pokušajima da smanji osećaj gladi. Uprkos tome budila se u toku noći i osećala strašnu glad. Ipak zadržala je svoju rutinu i uspela da izgubi kilograme koje je planirala. Svi su joj govorili kako lepo izgleda, i Maji se činilo da je njen dečko zadovoljan njenim izgledom.
Posle maturske večeri pokušala je da nastavi sa planom ishrane koji je započela, ali je postajalo sve teže i teže, bila je sve umornija, nije mogla da ide na treninge posle škole. Ali tada je počela da se plaši da će se ugojiti ponovo, pa je tako još smanjivala količinu hrane. Bivala je sve gladnija i dešavalo joj se ponekad da ne može da se uzdrži a da ne jede. Jednog dana posle škole kada nije bilo nikoga kod kuće, Maja je bila toliko gladna da je pojela celu kutiju keksa (300gr). Pomislila ja kako će odmah otići u teretanu, ali se uplašila da je pojela previše kalorija i da joj to neće pomoći. Ista stvar se deila sledećeg dana. Sada je bila već jako uznemirena i uplašena i pokušasla je da nasilno povraća. Obećala je sebi da to više nikada neće uraditi i da će samo ovaj put povraćati.
Nastavila je sa ’’režimom ishrane’’ ali joj se dešavalo da se jednom ili dva puta nedeljno prejede posle čega je osećala potrebu da tu hranu izbaci. Postepeno, nedelju za nedeljom, ušla je u model ponašanja gde bi jela jako malo, a onda bi se sve učestalije prejedala posle čega bi nasilno povraćala. Prejedanja praćena povraćanjem su se dešavala skoro svakodnevno, a ponekada i vise puta u toku dana. Povrćanje je izazivala guranjem prsta ili četkice za zube. Ponekad nije mogla da povraća i tada bi uzimala laksative da smanji strah od dobijanja na kilaži.
Uprkos svim naporima da se ne ugoji, kilaža je postepeno rasla, i Maja je bila jako razočorana. Sve se vise prejedala, i to uglavnom slatkišima i sve češće nasilno povraćala. U međuvremenu dečko je raskinuo sa njom jer ona nije imala vremena da se viđaju, ai njeno ponašanje se dosta izmenilo, postala je povučena, ćutljiva, tužna. Ona je u sebi je osećala stid zbog viška kilograma I verovala je da ju je dečko zbog toga ostavio.
Majina majka nije imala nikakve sumnje do dana kada je prvi put čula Maju kako povraća u kupatilu. Kada ju je pitala šta nije u redu, Maja joj je priznala da namerno povraća, ali samo ovaj put. Ipak, majka je ostala i dalje zabrinuta,iI kada je pogledala po kući videla je da fale tablete laksativa. Maja je poricala da ih je koristila. Ubrzo potom usledio je poziv od majke Majine drugarice koja je rekla da je drugarica videla Maju kako povraća u školi. Posle ovoga potražile su pomoć.
Maja je aktuelno u psihoterapijskom procesu, a porodica je uključena u porodičnu psihoterapiju. S obzirom na procenu kliničke slike uvedena je i medikamentozna terapija kako bi joj bilo lakše da kontroliše simptome i kako bi se redukovali simptomi depresije. Od kada je lečenje započeto epizode prejedanja i nasilnog povraćanja su značajno redukovane. Cilje terapije je da prekine sa bulimičnim ponašanjem ali i da kroz psihoterapijski proces nauči da razume sebe i svoje ponašanja, kao i da učvrsti svoje samopouzdanje i samovrednovanje.