064 122 3 122 info@drmarijadjurovic.rs

Tetovaže nekada i sad. Gde su granice

„Problem nije u pronalaženju odgovora, već u suočavanju sa odgovorom „

Terence Kemp McKenna

Tetoviranje je namerna i svesna želja izrade crteža na sopstvenoj koži tela koja služi kao slikarsko platno. Tetovaže su raznih motiva, simbola, formi i likova. Ostaju kao trajna (doživotna) “uspomena” na koži ili mogu biti privremena „postavka“. 

Prema arheološkim podacima tetoviranje je počelo pre 12 000 godina. Čarls Darvin navodi da ,,nema nacije na planeti koja ne poznaje ovaj fenomen”. Ne zna se kada, gde i kako je tetoviranje počelo. Pretpostavlja se da je jedan od najstarijih zanata. Razvijao se nezavisno u svakom delu planete, a prapočeci dosežu sve do početka civilizacije (slično drevnim crtežima po zidovima pećine Altamira u Francuskoj).  Težnja za tetoviranjem je univerzalna i nalazi izvor u svim kulturama sveta. Ima tradicionalnu i magičnu moć koju drugi simboli nemaju. Nosi snažan stepen individualnosti, sa težnjom da se istakne različitost od ostalih, način na koji žele da ih drugi vide, da se promeni shvatanje ili način života. Često ukazuje na pripadnost društvenim formama (američke bande i japanska mafija – Jakuza imaju svoje simbole). Pojedine religije i narodi (Maori, Berberi) kao i zatvorenici koriste svoje simbole. Predstavlja čvrsto verovanje u ono što ona znači za pojedinca ili grupi.

Tetovaža danas

Moderno tetoviranje doživljavaju nezapamćen procvat kojem se ne vidi kraj u skoroj budućnosti. Deo je bodi-arta (umetnost tela), gde spada i pirsing, žigosanje (branding), implantiranje (implanting) i stvaranje ožiljaka (scarification). U simboličkom smislu tetoviranje je kao odevanje bez odeće. Istraživanja su pokazala da svaka 4. osoba (25%) u dobi od 18 do 30 godina ima barem jednu tetovažu na sebi. Među njima je čak 65% žena. Nakon vajazlinga (ukrašavanje vagine kristalićima), najnoviji modni trend je privremeni bodipejnting za intimno područje, tj. tetoviranje vagine – vatooing (kovanica od vagina tattooing).

Tradicionalna podela tetovaža je uključivala: plemićke tetovaže, identifikacione tetovaže, tetovaže kao znak uspeha u životu, terapijsko tetoviranje, obredno tetoviranje, dekorativno i kazneno tetoviranje. 

Tetovaže danas se dele na profesionalne, amaterske i traumatske, odnosno na trajne i privremene. Tetovaže imaju i estetsku funkciju, kao permanentni maku-up, u vidu trajne šminke (trajni ajlajner, rumenila, obrve, imitacija kose). Nekada se vrši iz psihosocijalnih razloga (prikrivanje ožiljaka, hipopigmentacija…).

Tatoo, psihoterapija, bulimija

***

Tetovaža sa aspekta identifikacije

Tetovaža je unikatna i vrlo snažna lična oznaka na telu. Može biti značajna za identifikaciju ličnosti. Praktično ne postoje dve osobe istog pola, starosti, visine i rase na svetu koje imaju potpuno iste tetovaže na sebi, koje su istih dimenzija, lokalizacije, nijansi boja, motiva i teksture (ispupčena ili ravna). Istraživanja povezanosti crta ličnosti i tetoviranih ljudi su pokazala povišenje destruktivnosti, impulsivnosti, neuroticizma, avanturizma i empatije. Šta ovo znači za nas danas, da li su agresivne pulzije toliko preplavile svet, pa način da se sa njima nose, posebno mladi ljudi, jeste pretvaranje sopstvene kože u svojevrsno slikarsko platno. Svakako da da, postoji bol, ona duboka, emotivna, znana ili ne tatoo ljubiteljima, a koža „dođe“ kao svojevrsni papir koji trpi sve. Pa, da li trpi, da li treba da trpi, i gde su granice…?

Neosporno je bitan faktor i slika sopstvenog tela. Slika tela podrazumeva sistem međusobno povezanih predstava, ideja i emocija o vlastitom telu, to je mentalna repezentacija osećanja sopstvene telesnosti. Po Fišeru, slika tela nije statična, već je dimanična i osetljiva je na promene okoline, raspoloženja i fizičkog izgleda. Ona je po svojoj prirodi subjektivna, psihološka i nije nužno identična sa realnim telom. U osnovi naše slike o sebi nalazi se doživljaj vlastitog tela. Najvažnije dimenzije konstrukata o telu su: svest o telu, granice tela i diferencijalna osetljivost površine delova tela. Pojedinski se razlikuju prema osetljivosti i svesti za zbivanja u telu, kao i prema oštrini opažanja granica. Koliko je slika tela danas važno svedoči sve veći broj plastičnih operacija, psihičkih poremećaja na čelu sa poremećajima ishrane i poremećajima ličnosti, koji su upravo manifestacije negativne slike tela i vice versa. Ova epidemija je povezana i sa socio-kulturnim nametanjima da svi sledimo jedan isti ideal lepote kako bi „bili“ i „pripadali“, a da sve ono što odstupa od stereotipa ocenjujemo kao manje vredno. Prema stavovima nekih etnologa, ličnost postaje zanimljivija ako ima tetovažu koja je neobična, čime ne samo da privlači pažnju na sebe već i na ličnost koja je takvu vrstu obeležja izabrala. 

Psiho – sociološki aspekti tetovaže 

Tetovirane osobe imaju težnju za izdvajanjem iz mase. Njihova objašnjenja o razlozima tetovaže su: …jednostavno je hteo tetovažu, …da bi bio svoj, …da bi zadivio druge, …da bi uplašio druge, …da bi pokazao nezavisnost, …da bi se setio nekog događaja, …zbog prijatnog osećanja posle. Osobe sa rizičnim ponašanjem (poremećaj u ishrani, uzimanje droga, suicidalno ponašanje, seksualne aberacije, sadomazohizam, nasilje i kriminalitet) su uglavnom „korisnici“ tatoo usluga. Što je veći broj tetovaža, osoba je sklonija i ekstremnijim postupcima bodi-arta (žigosanje, implantiranje, stvaranje ožiljaka, pirsing). Isto je kad neko sam sebe tetovira da bi uživao u bolu. Istraživanja ukazuju da postoji povezanost osoba sa velikim brojem tetovaža na neobičnim mestima (genitalije, bradavice, jezik, beonjače) sa rizičnim ponašanjem. Ona su i indirektna upozorenja ka budućem devijantnom ponašanju (u školi, na radnom mestu, saobraćaju). Društvenih zabrana nema, osim kod dobrovoljnog davanja krvi (uslov je da ne postoji tetovaža).

Međutim, gde je pojedinac, i kada je previše? S razvojem društva, razvijale su se i tehnike tetoviranja, a sa epohama su se menjali i dominantni simboli. Ono što je ostalo jeste da ipak većina osoba koje se tetoviraju, ipak žele da na taj način ispričaju neku svoju priču. Da li je to moderni način za privlačenjem pažnje? Da li tetovaža zaista doprinosi da se osoba oseća bolje u sopstvenom telu? Koliko je previše? Osim samo simbola, slike, bitno je i gde je lokalizacija, koja je veličina, kakve boje su u pitanju, i naravno, kako osoba to nosi. Sve ovo govori o ličnosti, bar spolja posmatrano. Savremeni trendovi, ekspanzija narcizma, borderline društvo, dobrim delom doprinose i nastanku novih trendova. Gde su granice…kao da ih nema, ako se osvrnemo na osobu koja ima istetoviran veći deo kože. Kada je dosta? Kao da nikada nije dosta, naročito ako uzmemo u obzir da su razvijene i tehnike za lasersko uklanjanje tetovaža pa stoga je moguće nakon jedne, oslikati novu, i tako u krug. 

Međutim, ni ovo nije bez posledica. Medicinski posmatrano, osim emotivnog dela, koji inicijalno može biti potkrepljen, ipak kroz vreme može da se promeni i da generiše značajno nezadovoljstvo. Zato treba biti oprezan prilikom donošenja odluke o tetoviranju. Dalje, tu je i estetski deo, jer se sa starenjem, ili razvojem ako govorimo o jako mladim ljudima, i koža menja, pa se i tetovaže mogu izvitoperiti što opet dovodi do nezadovoljstva. No, tu su i somatski rizici. Neretko se mogu desiti najrazličitije infekcije, alergijeske reakcije, a mogu da se jave i plikovi i ožiljci. Takođe, dešava se da se kod predisponiranih osoba razvije zavisnost od tetoviranja. 

tatoo, psihotrerapija, bulimija

Ako razmišljate o tetovaži, imajte u vidu sledeće:

– Odluku o tetoviranju ne treba donositi pre navršene zrelosti, odnosno pre kraja adolescencije iliti pre 25 godina starosti. Razlog leži u tome što se tokom perioda adolescencije odvijaju burne promene u psihološkom razvoju ličnosti, pa mlada osoba nema dovoljno kapaciteta da proceni objektivno i sagleda sve posledice pogrešne odluke;

– Važno je da dobro razmislite koja je Vaša stvarna motivacija za tetoviranjem, zašto odabirate izvestan simbol, lokalizaciju na telu, kakav utisak želite da ostavite na okruženje. 

– Uvek treba da imate u vidu moguće zdravstvene posledice i komplikacije, kao i potrebu za intenzivnim održavanjem i negom kože nakon tetoviranja. 

– Ipak, lični stav, identitet, položaj u društvu i sve čemu osoba teži se ipak suštinski grade razvojem ličnosti i ljudskih kvaliteta, dakle radom na sebi u psihološkom smislu primarno. Velika potreba za izdvajanjem i posebnošću, uglavnom na kraju odvede osobu u drugu krajnost, otuđenje od drugih, što dalje generiše osećanje usamljenosti koje je pogubno i psihološki i duhovno za jedinku. 

Svako je već takav kakav jeste neponovljiv i jedinstven sam po sebi!

Piše,

Milica Pantić, MD, PhD, lekar na specijalizaciji iz dečje i adolescentne psihijatrije

SIMPI 2024.

SIMPI 2024.

11.aprila 2024.godine je održan „Drugi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti “ u Beogradu, u hotelu M. 🥼Na simpozijumu su predstavljena aktuelna saznanja iz psihijatrije i drugih medicinskih grana. Predavanja su održali...