064 122 3 122 info@drmarijadjurovic.rs

Psihoanalitička psihoterapija

07/11/2016

Psihanalitička psihoterapija predstavlja dubinsku, tj. rekonstruktivnu psihoterapijsku tehniku koje dovodi do preuređenja unutrašnjeg sveta osobe u cilju stvaranja skladnijih odnosa u njemu. Proistekla je iz psihoanalize sa kojom ima istovetne bazične principe, ali od koje se razlikuje, prevashodno u primeni psihoterapijskih tehnika. Dva glavna cilja psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije su lični rast pacijenta i ublažavanje simptoma. Primarni cilj psihoanalize nije ublažavanje simptoma, ali postoji pretpostavka da će do toga doći kao posledica promena u funkcionisanju i sazrevanju ličnosti. Psihoanalitička psihoterapija podrazumeva direktnije ublažavanje simptoma, ali se i to postiže promenom u unutrašnjem svetu pacijenta. Psihoanaliza i psihoanalitička psihoterpija se ne zasnivaju na direktonom savetovanju pacijenata, terapeut izbegava da daje svoje mišljenje, savet, ili da se aktivno meša u život obolelog. Radeći na terapijskom savezu, tumačeći iskaze i simptome koje ima oboleli dovodi do restruktuacije psihičkih procesa.

Psihoanalitička psihoterapija je metoda psihološkog lečenja koja se zasniva na uspostavljanju specijalnog odnosa između pacijenta i terapeuta koji se uspostavlja u posebnim okolnostima ili terapijskoj situaciji.  Terapijska situacija bazirana je, prevshodno, na uzajmnom poverenju pacijenta i terapeuta  i definisana  određenim vremenom održavanja i trajanja seanse, kao i  stalnim mestom održavanja. Psihoanalitička psihoterapija podrazumeva tehniku tumačenja tegoba od kojih pacijent pati, kao i tumačenje odnosa koji se stvara tokom psihoterapijskog procesa.

Ovaj vid terapije ima svoja pravila i zakonitosti, kao i tehnike i metodologiju koja se primenjuje, a u skladu sa poremećajima koji se tretiraju i u skaldu sa postavljenim ciljevima. Ciljevi se odnose na redukciju ili potpuno uklanjanje simptoma pacijenta, ali i na istraživanje i otkrivanje uzroka koji ih stvaraju.  Povremeno se u toku terepijskog procesa koriste i ekspresivni i suportativni metodi, a u slučaju potrebe ordiniraju se i lekovi. Tek kada se ostvari ovaj prvi cilj, redukcija simptoma, terapijski proces se usmerava na razvoj ličnosti. Ova terapijska tehnika se ne zasniva na striktnom usmeravanju i savetovanju pacijenta. Važno je znati da se u toku terapijskog procesa terapet ne upušta u direktono savetovanje, iznošenje mišljenja niti se bilo kako aktivno meša u život obolelog.  Zadatak psihoanalitičkog psihoterapeuta je da psihološki, interpretacijom, tumači simptome i iskaze pacijenta.

Bazični principi psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije karakterišu sledeće činjenice (Gabbard, psihijatar, psihoanalitičar, profesor psihijatrije, 2004):

  • veliki deo mentalnog života je nesvestan,
  • iskustva iz detinjstva zajedno sa genetskim meterijalom utiču na psihološki razvoj individue,
  • transferni odnos pacijenta prema terapeutu je osnovni izvor razumevanja,
  • kontratransfer obezbeđuje značajno razumevanje osećanja koje pacijent izaziva u drugima,
  • otpor u terapiji je značajn deo fokusa terapije,
  • simptomi i ponašanje pacijenta imaju višeslojne funkcije i determinisani su nesvesnim procesima,
  • uloga psihoanalitičkog psihoterapeuta je da pomaže pacijentu u njegovom putu ka autentičnosti i jedinstvenosti. Sličnosti između psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije se mogu sumirati na sledeći način:
    • ista terapijska osnova, isti odnos prema psihičkom funkcionisanju i razumevanju psihopatologije,
    • isti cilj, da uslove psihičke promene kod pacijenta,
    • oba oblika lečenja podrazumevaju uspostavljanje dobrog terapijskog saveza,
    • terapeuti moraju imati dobar kontakt sa svojim nesvesnim procesima (zrelost da prihvate strah, osećanje krivice, tugu),
    • modifikacije koje uvodi psihoanalitička psihoterapija nude prihvatljivije i prikladnije primene analitičkog tretmana. Kriterijumi na osnovu kojih se može razlikovati psihoanaliza od psihoanalitičke terapije mogu biti: formalni (učestalost seansi, trajanje seanse, dužina lečenja, upotreba kauča) i suštinski (stav i angažovanost terapeuta).

Odlukom da zapčene terapiski proces, pacijent ne retko ima predrasude ili nema iskustva u pogledu terapije u koju ulazi. Najčešće ne shvata kakav će intenzitet imati odnos između njega i teaputa, čak i kada se terapija odvija jednom nedeljno.  Ne retko nema saznanje da će u terapiji biti aktivni učesnik, i očekuje od terapeuta da daje savete i smernice.  Psihoanalitička psihoterapija se ne zasniva na direktnom  savetovanju pacijenta, na davanju smernica i saveta, iznošenju svog mišljenja ili aktivnom mešanju u život pacijenta. Takođe, ne očekuje da će terapija biti povremeno bolna, jer kada krene svojim tokom ponovo će doći do proživljavanja nekih bolnih ili neprijatnih životnih iskustava.

Bez obzira na pojavu mnogih vidova psihoterapijskih tehnika poslednjih godina, psihoanalitička psihoterapija i dalje predstavlja najšire primenjivan psihološki metod lečenja u psihijatriji. Našla je svoju primenu u dečjem, adolescentnom, odraslom i ranom starijem dobu. Ima  veliku efikasnost i u tretiranju životnih kriza i problema, kroz koje se uobičajeno prolozi i koji ponekad,  mogu stvarati izvesne nelagodnosti, nesnalaženja i teškoće.

Primena u periodu adolescencije:

-pomoć u savladavanju razvojnih zadataka,

-tretiranje poremećaja ponašanja i raspoloženja,

-tretirannje poremećaja ishrane, paničnog poremećaja, agorafobije, drugih fobičnih             stanja i stanja straha,

-tretiranje problema u učenju, uklapanja sa vršnjacima, stidljivosti idr.

Primena u periodu odraslog životnog doba:

-lečenje depresije,

-lečenje raznih stanja straha kao i fobičnh stanja,

-tretman poremećaja ličnosti,

-pomoć u savladavanju raznih životnih kriza-bolest, gubitak bliske osobe, gubitak posla, partnerska problematika, nesnalaženje u roditeljstvu.

Da bi neko mogao da bude psihoanalitčki psihoterapeut potrebno je da završi višegodišnju edukaciju koja podrazumeva:

1) Ličnu analizu-rad na sebi i upoznavanje psihoanalitičke tehnike rada iz pozicije pacijenta što budućem terapeutu pomaže da nad sobom i svojim ličnim problemima dostigne potreban stepen stabilnosti. Odvija se u seansama od 50minuta tri puta nedeljno u toku tri godine,

2) Seminarski i teprijski deo,

3) Supervizijski rad sa trening analitičarem. Supervizija podrazumeva rad sa pacijentom pod nadzorom trening analitičara jednom nedeljno u periodu od tri godine.

Edukaciju iz psihoanalitičke psihoterapije   može pohađati osoba koja ima diplomu fakulteta  “pomažuće profesije”: lekar, psihijatar, psiholog, pedagog, andragog, specijalni edukator i socijalni radnik.

Društvo psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije (DPPS) je punopravni član Evropske federacije psihoanalitičkih psihoterapeuta (EFPP), što znači da se u Srbiji edukacija izodi po kriterijumima EFPPa.

SIMPI 2024.

SIMPI 2024.

11.aprila 2024.godine je održan „Drugi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti “ u Beogradu, u hotelu M. 🥼Na simpozijumu su predstavljena aktuelna saznanja iz psihijatrije i drugih medicinskih grana. Predavanja su održali...