Dugotrajni poremećaj koji se karakteriše postojanjem povratnih prisilnih misli (opsesije) ili prinudnih radnji (kompulzije). Kod osobe postoji potreba da se one ponavljaju sve češće i češće. U opštoj populaciji se javlja sa učestalošću od 2%-3%.
Simptomi i znaci
Kod osobe sa OKP mogu biti prisutni simptomi opsesije, kompulsije ili oba. Ovi simptomi mogu uticati na sve oblasti života osobe (posao, škola, međuljudski i partnerski odnosi).
Opsesije predstavljaju ponovljene misli ili mentalne slike koje izazivaju uznemirenost. Osoba najčešće pokušava da im se suprostavi, ali u tome ne uspeva. Najčešći simptomi su:
- Strah od mikroorganizama i zaraze
- Neželjene i zabranjene misli koje uključuju seksualnost i religiju
- Agresivne misli prema sebi ili drugim osobama
- Misli o zastrašujućim događajima i situacijama u kojima i oni učestvuju
Kompulzije predstavljaju prinudne, ponavljane radnje koje osobe sa OKP imaju potrebu da čine kao odgovor na opsesivne misli. Ovim radnjama osobe pokušavaju da neutrališu anksioznost koju izazivaju prisilne misli. Radnje su potpuno beskorisne, nesvrsishodne i one su toga svesne. Međutim, ukoliko su sprečene da izvrše radnje, osobe osećaju veliku uznemirenost i strah. Za sprovođenje ovih radnji potrebno je mnogo energije i vremena što ih dodatno iscrpljuje. Najčešće su prisutni:
- Preterano čišćenje i/ili pranje ruku (npr. potreba da se ruke uvek operu na isti način)
- Uređenje stvari na poseban, precizan i uvek isti način
- Ponavljano proveravanje (npr. ponavljana provera da li su vrata zaključana ili da li je isključen šporet, ugašeno svetlo)
- Kompulsivno brojenje, besmislene računske operacije
- Poseban način hoda (npr poskakivanje posle svakog petog koraka i dr.)
Treba napomenuti da nisu svi rituali ili navike kompulzije. Međutim, osobe sa OKP generalno:
- Ne mogu da kontrolišu svoje misli li radnje, čak i kada su svesne da su preterane i besmislene
- Provode najmanje 1 sat dnevno zaokupljeni ovim mislima ili radnjama
- Ne osećaju zadovoljstvo kada sprovode ove radnje, ali mogu osetiti kratkotrajno olakšanje – na kratko nestaje uznemirenosti koje izazivaju opsesivne misli
- Imaju značajne probleme u svakodnevnom životu i radu zbog ovih misli i radnji.
Kod nekih osoba sa OKP se javljaju tikovi. Manifestuju se kao iznenadni, kratkotrajni, ponavljajući pokreti poput treptanja, grčenja lica, podizanje i sleganje ramena i dr. Vokalni tikovi uključuju kašljucanje, smrkanje i dr.
Simptomi OKP tokom vremena mogu nestajati pa se ponovo javiti, a njihov intezitet može slabiti ili se oni mogu pojačati. Osobe koje pate od OKP mogu pokušati da sebi pomognu tako što će izbegavati situacije koje izazivaju opsesije, ili će koristiti alkohol ili lekove da bi smanjili uznemirenost.
Većina odraslih sa OKP su svesni da ono što rade nema smisla, dok većina dece svoje ponašanje ne smatra neuobičajenim. Simptome OKP kod dece obično prepoznaju roditelji ili nastavnici.
Faktori rizika
OKP je čest poremećaj koji se javlja kod dece, adolescenata i odraslih. Kod većine se dijagnostikuje oko 19.god. života, ranije kod dečaka u odnosu na devojčice, ali se dijagnostikuje i kod osoba starijih od 35 godina.
Uzroci OKP nisu poznati, a faktori rizika su:
- Genetski
Ispitivanja su pokazala da kod dece roditelja sa OKP postoji veći rizik za pojavu OKP. Takođe, roditelji osoba sa OKP su povučeni, neaktivni, visokih moralnih načela. Preterano vode brigu o čistoći i urednosti, teže perfekcionizmu.
- Struktura i funkcionisanje mozga
Ispitivanja su pokazala postojanje razlika u frontalnom korteksu i subkortikalnim strukturama mozga kod osoba sa OKP. Povezanost promena u određenim delovima mozga sa OKP simptomima nije jasna i potrebna su dodatna istraživanja.
- Uticaj sredine
Ispitivanja pokazuju da se OKP retko javlja u primitivnim sredinama.
- Prisilni karakter
Prema nekim podacima kod čak 70% obolelih od OKP su prisutne opsesivne crte karaktera u periodu pre ispoljavanja bolesti. Osobe su sumnjičave, oprezne, pedantne, rigidne u ponašanju, teže perfekcionizmu. Visokih su moralnih načela, poštuju red.
U kojim situacijama počinju da se javljaju simptomi?
Simptomi se mogu javiti postepeno nevezano za stresne životne situacije. Sa druge strane nagli početak simptoma se kod određenih osoba najčešće poklapa sa gubitkom posla, smrću bliskog člana porodice ili prijatelja, raskidom partnerskog odnosa, ozbiljnom telesnom bolešću i sl.
Lečenje
Lečenje podrazumeva primenu lekova, psihoterapije kao i kombinaciju dva terapijska postupka. Neke osobe sa OKP mogu patiti i od drugih mentalnih poremećaja, kao što su depresija, anksioznost, fobije, anoreksija, što je važno imati na umu prilikom izbora terapije.
Farmakoterapija.- Najveću efikasnost u lečenju OKP su pokazali antidepresivi. Za ispoljavanje kliničkih efekata potrebna je kontinuirana primena leka nekoliko nedelja. U tu svrhu se primenjuju:
- SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina): Fluoksetin, fluvoksamin, sertralin, paroksetin, citalopram
- Triciklični antidepresivi: Klomipramin
Efekte primenjene farmakoterapije treba vrlo ozbiljno proceniti, a neuspeh primenjene terapije proglasiti tek posle obimne evaluacije. Potrebno je odgovoriti na najvažnija pitanja: da li je tačno postavljena dijagnoza? da li je primenjena adekvatna doza leka u dovoljno dugom vremenskom periodu? da li postoje druga psihijatrijska oboljenja koja mogu uticati na efekte terapije? U slučaju nedovoljnog uspeha primenjenih lekova, dolazi u obzir primena različitih terapijskih postupaka:
- zamena SSRI drugim lekom iz iste grupe
- uvođenje psihoterapije
- dodavanje leka iz druge farmakoterapijske grupe. Primena antipsihotika (haloperidol, risperidon, aripiprazol) u kombinaciji sa SSRI pokazala se naročito efikasnom kod pacijenata sa tikovima. U randomizovanim kliničkim ispitivanjima potvrđeno je značajno poboljšanje simptoma OKP kod pacijenata kod kojih primena SSRI nije dovela do povoljnih terapijskih efekata. Prilikom uvođenja ovih lekova u terapiju treba voditi računa o potencijalnim interakcijama i neželjenim dejstvima (npr. ekstrapiramidna simptomatologija kod primene haloperidola, ili metabolička neželjena dejstva kod primene atipičnih antipsihotika: porast glukoze, triglicerida). Imajuću sve ovo u vidu, treba odgovoriti na pitanje dužine primene ove dvojne terapije.
- promena puta primene leka (npr. prelazak sa oralne na intravensku primenu lčomopramina).
Psihoterapija.- Kognitivna bihejvioralna terapija se pokazala kao najefikasniji psihoterapijski metod u lečenju OKP. Kao što je pomenuto, primenjuje se u kombinaciji sa farmakoterapijom najčešće kod pacijenata kod kojih je izostao povoljan terapijski odgovor na primenjene lekove.
Tok i prognoza
OKP je hroničnog toka, najčešće fluktuirajući, sa slabljenjem i intenziviranjem simptoma.
Bitno je napomenuti da OKP remeti sve oblasti funkcionisanja osobe. Takođe, osobe koje pate od ovog poremećaja ne uspevaju da razviju svoje postojeće potencijale i najčešće žive život ispod svojih realnih mogućnosti. Primećeno je da se osobe koje pate od OKP kasno javljaju lekaru, a neki se nikada ni ne jave. Ne treba nikako čekati da se jave depresivno raspoloženje, veoma izražen strah i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju (posao, odnosi u porodici i dr.). prognoza je bolja kada je vreme od pojave simptoma do javljanja lekaru kraće. Zbog toga je od suštinske važnosti javiti se na vreme lekaru koji će pomoći osobi da popravi kvalitet života i živi “punim plućima”.
