Grupna analitička psihoterapija ili grupna analiza je psihoterapijska metoda koja se primenjuje sa ciljem lečenja pojedinca u grupi. Metodu je ustanovio i razvio S. H. Foulkes četrdesetih godina prošlog veka, a značajan doprinos dali su V.R. Bion, I. Yalom, kao i njihovi brojni sledbenici. Svi tvorci grupne analitičke psihoterapije bili su psihoanalitičari, te su svoja bogata iskustva iz individualne psihoanalize primenili na grupu. Iz svega navedenog jasno je da se grupna analitička psihoterapija oslanja na psihoanalitičku teoriju i tehniku, kroz prilagođavanje njihove primene grupnoj situaciji. Zanimljivo je reći da naziv grupna terapija i nije u potpunosti adekvatan, jer iako se terapija odvija u grupi, namenjana je pomoći i lečenju pojednica. Radi se o psihoterapijskom metodu koji pomaže pojedincu da kroz učešće u grupi radi na svojim unutrašnjim konfliktima, da ih razume, i na taj način prevaziđe svoje simptome što u konačnom cilju dovodi do rešenja problema. To znači da je cilj terapije usmeren na pomoć pojedincu, a sama grupa predstavlja jedan od glavnih terapijskih činilaca. Ona predstavlja neophodan okvir u kome će pojedinac dobiti najveću pomoć. Naime, svaki pojedinac čini važan deo grupe kao mozaika, a istovremeno grupa “radi”za pojedinca, pa se ova interakcija popularno može objasniti rečima “svi za jednog, jedan za sve”.
Oblik komunikacije u grupi je je slobodno lebdeća diskusija, što odgovara slobodnim asocijacijama u psihoanalizi, i aktivnosti u grupi su ograničene na verbalnu razmenu. Ono što je na grupi rečeno, kao i interakcije između članova grupe, stalno se podvrgavaju analizi, uz razmatranje nesvesnog značenja. Grupna analiza koristi istovremeno i terapijske potencijale grupne situacije i osnovne elemente psihoanalitičke tehnike, kao što su analiza otpora, transfera, uvid i proradu.
Osnovni terapijski cilj grupne analilze je redukcija simptoma kao i postizanje psihološkog poboljšanja kroz ventilaciju i razumevanje, ali i promena u strukturi ličnosti, na osnovu prorade nesvesnih konflikata i pomeranje naglaska sa odigravanja i simptoma na verbalnu komunikaciju.
Koja su to stanja i problemi koja se mogu tretirati grupnom analizom?
· problemi u interpersonalnom funkcionisanju,
· povučenost, stidljivost, usamljenost,
· strah od intimnosti, strah od autoriteta,
· depresija,
· anksiozni poremećaji i fobije,
· psihosomatski poremećaji,
· poremećaji ishrane,
· poremećaji ponašanja,
· psihoze.
Grupu sastavlja i vodi edukovani terapeut–grupni analitičar. Članovi grupe mogu pre ulaska u grupu biti duže ili kraće vreme u indvidualnoj psihoterapiji, ili pak samo na par inicijalnih razgovora radi procene podobnosti člana za grupu, ali i procene koristi grupne terapije za samu osobu. Pre ulaska članova u grupu grupni analitičar tokom individualnog tretmana upoznaje budućeg člana grupe o načinu funkcionisanja grupe kao i o pravilima grupne terapije. Tu se prvenstveno misli na ponašanje koje se od članova grupe očekuje: redovno dolaženje, tačnost, poverljivost, uzdržavanje od kontakta sa članovima grupe van seansi (viđenje van grupe, konmunikacija preko društvenih mreža) kao i uzdržavanje od velikih životnih odluka dok terapija traje. Bitno je napomenuti da se članovi se pre ulaska u grupu međusobno ne poznaju i da je to jedan od uslova da uđu u određenu grupu.
Poželjan broj članova za malu analitičku grupu je od 6 do 8. Sedi se u krugu što omogućava najbolji kontakt licem u lice, situaciju u kojoj su svi jednaki i gde svi članovi mogu da vide jedni druge i terapeuta. Standardna dužina grupne analitičke seanse je 90 minuta, a učestalost jednom ili dva puta nedeljno.
