Više decenija unazad lečim osobe obolele od poremećaja ishrane i gojaznosti, puno puta sam se suočavala sa posledicama neverstva na pojedinca i porodicu. Sve to me je veoma zainteresovalo, i počela sam mnogo više da radim sa parovima koji prolaze kroz razne turbulencije u svojim vezama i brakovima. Ultimativna turbulencija je svakako ljubavna afera.
Preljuba postoji od kada i brak, preljuba je uvek čin izdaje, ali i izraz čežnje i gubitka.
Drugačije se tretira u Švedskoj nego u Italiji npr., međutim osećanja aktera preljube su ista. U današnje vreme neverstvo ima različite oblike ispoljavanja-da li su to sms poruke, „lajkovi“ na društvenim mrežama, komentari, gledanje pornografije, „četing“ room, ponovna konekcija sa bivšim partnerom na društvenim mrežama….Ono što je karakteristično za sve afere u bilo kom vremenu i geografskoj lokaciji je tajnost i uništenje poverenja. Ljubavne afere sa sobom nose određeni rizik, opasnost čak, i drsku energiju kršenja pravila: pravila pojedinca, pravila para, društva, zajednice. Ostavljaju posledice na decu, prijatelje, kolege, porodice. Afera je izdaja poverenja, ali izdaja se u jednom odnosu pojavljuje na više načina, a to su mržnja, zanemarivanje, indifirentnost i nasilje (o tome u narednom tekstu).
Afera uključuje barem jedan od tri elementa:
1)Tajnost. Afera se uvek događa u senci primarnog odnosa, svaki preljubnik se nada da njegova preljuba nikada neće biti otkrivena. Tajnost je vrlo značajna jer pojačava seksualni naboj. Setimo se detinjstva i adolescencije-čuvanje tajni od roditelja i drugih pomagalo je da se osećamo moćno, manje ranjivo i slobodnije. Važna uloga tajnosti je osećanje autonomije i kontrole. Međutim, tajne nisu samo zabava…tajne podstiču na laganje, poricanje, obmanjivanje i konačno razradu strategije. NN koja je bila u aferi više godina kaže: „Dok sam osećala krivicu zbog afere mislila sam da sam dobra osoba, ali kada sam prestala da je osećam izgubila sam poštovanje prema sebi“. Često u aferi ne znate kada će se desiti sledeći susret što dovodi do toga da su akteri obuzeti uzbuđenjem iščekivanja. Preljubnička ljubav, može se slobodno reći, više od ljubavi para, živi u samodovoljnom univerzumu, odvojena od ostatka sveta. Dok god cveta na margini braka, društva, dok se ne obelodani, njena čarolija je očuvana.
2)“Seksualna hemija“ (nazovimo je tako), ukazuje da afere nekada uključuju seks a nekada ne, ali da seksualna energija uvek postoji. Opšte je poznato da suzdržavanje od seksa u jednom odnosu može biti erotično koliko i sam seksualni čin. „Ništa se nije dogodilo!“ je ono što se čuje od preljubnika…ali da je li je zaista tako… Sve to naravno nosi sa sobom erotsko uzbuđenje koje pomaže da se osećamo živim, obnovljenim ispunjenim. Važno je napomenuti da uprkos mišljenju da je afera posledica seksualne privlačnosti i potrebe za seksom, afera zapravo uopšte nema veze sa seksom, i nije u vezi seksa, već u vezi želje- želje da se osećamo posebnim, željenim, važnim, viđenim, povezanim sa nekim. U dugotrajnim partnerskim odnosima i brakovima, često dolazi do toga se te bazične potrebe ne zadovoljavaju. Partneri imaju sve manje vremena jedno za drugo i za svoj odnos, ali ne manje i za druge odnose ili materijalne stvari koje neguju. U ljubavnoj aferi je to drugačije, te potrebe bivaju zadovoljene što dovodi do toga da se akteri afere osećaju živim, ispunjenim čak i kada nema seksa. Tome doprinosi seksualna energija koja je tu, te je jasno je da ne mora da bude seksa, dovoljna je erotska energija. Imaginarni poljubac može biti podjednako jak kao i seksualni odnos. Važnija je energija nego sam čin, više privlači čarolija od seksualnog odnosa. Isto je i za muškarce i žene.
3)Emocionalna povezanost. Većina preljubničkih veza uključuje emocionalnu povezanst u nekoj meri. Emocionalna povezanost partnera u preljubi se kreće duž jednog spektra-na jednom kraju je afera uz koju idu strasna osećanja-učesnici afere osećaju ljubav, uzvišena osećanja, za njih je afera sudbinski susret. Na drugom su kratkotrajni susreti koji mogu biti „rekreativni“, anonimni, virtuelni-kada ljudi tvrde da nisu emocionalno uključeni. Ali u svakom slučaju izvesna emocionalna povezanost postoji.
Koji su motivi afere?
Motivi da se uđe u aferu su brojni, i oni su svesni i nesvesni. Neke afere mogu biti čin otpora, bunta, želje da se pobegne iz jednog odnosa, želje za nečim novim, da se osetimo živim, da osetimo uzbuđenje i život, za neke samodokazivanje. Činjenica da ne možeš 100% imati ljubavnika(cu) za sebe, pojačava želju za tom osobom. Ono što mami je snaga zabranjenog. Jer ako imam ono što je zabranjeno, onda ja radim ono što ja hoću-kao buntovni adolescent. Neke afere su pak dokaz potpunog odsustva otpora, ali paradoksalno i želje da se sačuva brak: u narušenom odnosu preljuba može biti pokretačka sila. Suočavanje sa smrću u bliskom okruženju često je u senci afera. U terapiji se često čuje, da su ljudi pre afere često imali smrtan slučaj-umro im je roditelj ili prijatelj. Otvara se pitanje: Da li je to to? Mogu li više u životu? Da li ću ovako narednih 10, 20, 30 godina? Afera je nekada lek za smrt, tačnije lek za strah od smrti.
Uprkos mišljenju da je cilj afere traženje druge osobe, kroz aferu se traži drugi self! U aferi se ne okreću leđa partneru već osobi koja smo u međuvremenu postali i koja nam se ne sviđa. Često afere urade ljudi koji su dugo u braku i verni. I to ne zato da bi napustili osobu sa kojom su već osobu koja su postali u međuvremenu. Šta to znači? To znači da onaj koji vara želi da upozna novog sebe. Nema bolje osobe od drugog selfa!
Afera može da bude kraj braka ili veze ali može biti i šansa za odnos. Jedna afera aktivira alarm da je u vezi bilo zanemarivanja, i da se može mnogo izgubiti. To što se desilo je veoma bolno ali može se nešto iz toga naučiti i popraviti. Često, kada se otkrije afera, partneri se suoče sa činjenicom da nisu imali nikakav razgovor godinama. Strah od gubitka partnera često će ponovo probuditi žudnju i želju, i otvoriti put za nove izazove. Npr. partner koji je bio seksualno indiferentan nalazi sebe da se oseća seksualno proždrljiv, ne znajući odakle to dolazi. Kada je afera otkrivena šta je to što par može da uradi? Kao i kod lečenja traume, a preživljena afera je preživljena trauma, i ovde lečenje počinje kada „počinitelj„ prizna da je uradio nešto loše. Partner koji je imao aferu mora da iskaže krivicu i kajanje-to je jedini put da se izađe iz krize prouzrokovane aferom. Osoba koja je prevarila ne mora nužno da oseća kajanje i krivicu, ali mora da oseća kajanje zbog toga što je povredila drugu osobu i da to kajanje i verbalizuje.
