Kada čujete ili pročitate reči “slomljeno srce“, verovatno zamišljate neki romantični film, knjigu, i srce napuklo kao krhki komad porculana. Zaista, takozvani „sindrom slomljenog srca“ ima značajno mesto u popularnoj kulturi i vekovima unazad je inspitracija umetnosti, muzike, književnosti, arhitekture… Ali da li se zaista može umreti od slomljenog srca? Odgovor nije baš jednostavan, nije ni da ni ne, a najispravniji odgovor bi bio da je moguće. Sindrom slomljenog srca, u medicini je poznat kao Miokardiopatija izavana stresom, Prolazni apikalni balon sindrom ili Takotsubo kardiomiopatija. Prvi put je opisan 1990.-tih u Japanu. Lekar Hikaru Sato opisao je prvi slučaj sindroma slomljenog srca kao odgovor na akutni emocionalni stres. Stanje je nazvano Takotsubo kardiomiopatija iz razloga što usled uvećanja srčanog vrha srce poprima izgled zamke za oktopode koja se u Japanu zove Takotsubo.
Takotsubo kardiomiopatija (TKM) u medicinskom smislu podrazumeva privremeno srčano stanje koje može biti izazvano intenzivnim emocionalnim ili fizičkim stresom kao što su somatska bolest, gubitak voljene osobe (prekid emocionalne veze, razvod), ozbiljna nesreća, prirodna katastrofa, finansijski gubitak, sva stanja koja dovode do depresivnosti, anksioznosti, tuge, besa…
Simptomi TKM mogu izgledati kao srčani udar-iznenadni i ozbiljan bol u grudima, kratak dah, „preskakanje“ srca, pad pritiska… Sada ću se ja malo baviti kardiologijom, i zašto da ne, svako drugi se na društvenim mrežama bavi mentalnim zdravljem, psihijatrijom, psihoterapijom….
Ali vratimo se na temu…Šta se dešava sa srcem u trenucima velikog stresa? Kljčnu ulogu ima adrenergički nervni sistem koji preko oslobođenih adrenalina i noradrenalina u stanju stresa ispoljava negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Oni u suštini „omamljuju“ srce, izazivajući promene u ćelijama srčanog mišića ili koronarnim krvnim sudovima (ili oboje) te sprečavaju da se leva komora efikasno kontrahuje. U takvom stanju deo srca se uvećava i ne pumpa tako dobro kao ostatak srca. Najčešće se radi o donjem kraju srca (srčanom vrhu). Ovaj deo leve komore srca postaje veći, slabiji i srce tada ne može normalno da pumpa krv, i protok krvi do dela srca je blokiran na kratko vreme. Simptomi TKM-a mogu ličiti na srčani udar, ali postoji značajna razlika. Kod srčanog udara, blokada jedne od koronarnih arterija (izazvana trombom, masnoćama, suženjem koronarnog krvnog suda) izaziva simptome. U TKM-u takve blokade nema, ovde su uzroci psihološki.
Karakteristike TKM:
-bol u grudima i kratak dah
-EKG abnormalnosti koje izgledaju isto kao kod srčanog udara
-nema dokaza o abnormalnosti koronarnih arterjia
-poremećaj kinetike leve komore (uočava se ultrazvučnim pregledom)
-uvećanje leve komore
-oporavak za mesec dana
Sindrom slomljenog srca se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, posebno nakon menopauze. Većini ljudi koji imaju epizodu TKM nije potrebno dugotrajno lečenje. Oštećenja koja su se dogodila nisu trajna jer se kod 95% ljudi srčana funkcija oporavi za mesec dana, i kod većine ne dolazi do pojave nove epizode. Međutim, u akutnoj fazi, kod malog broja ljudi mogu nastati i ozbiljne komplikacije poput akutne srčane insuficijencije i stanja šoka. U tom slučaju primenjuje se adekvatna farmakoterapija.
U svakom slučaju u situacijama velikog stresa savetuje se konsultacija psihijatra koji će proceniti da li je potrebna farmakoterapija i/ili psihoterapija.
