064 122 3 122 info@drmarijadjurovic.rs

Kako prepoznati poremećaje ishrane?

Na anoreksiju treba posumnjati kada se jasno izmene neke navike u ishrani i ponašanje vezano za ishranu: npr. devojka jede značajno manje količine hrane, izbegava slatkiše i hranu koja “goji“, pije uglavnom vodu, čaj ili kafu a ne pića koja sadrže šećer i koristi veštačke zaslađivače. I posle malih obroka žali se na muku, nadutost stomaka, jede uglavnom sama izdvaja se i ne voli da jede u prisustvu drugih. Mnogo se kreće ili radi fizičke vežbe. Ukoliko uz sve ovo postoji i gubitak na težini sumnja u bolest postoji. Osobe bolesne od anoreksije same nikad neće potrežiti pomoć. One nisu motivisane za lečenje jer su simptomi ego sintoni i jer gladovanje daje jedan osećaj superiornosti i moći. Pričati anoreksičnoj devojci da je mršava i da joj nije potrebna dijeta ne daje nikakve rezultate jer ona sebe ne vidi na način na koji je vide drugi.

Bulimija dugo može da ostane neprimećena jer ove pacijentkinje u 60% slučajeva imaju normalnu telesnu težinu. One kriju svoju bolest jer se stide prejedanja i povraćanja. Međutim ono što može da pobudi sumnju je prazan frižider, odlazak u kupatilo odmah posle jela i neuredno kupatilo. Takođe izgled može da pobudi sumnju na bulimiju i to crvene “zakrvavljene“ oči, podbulo lice, posebno posle povraćanja, otoci submandibularnih i parotidnih žlezda, kvarni zubi, česte upale grla, lezije na dorzalnoj strani šake (Raselov znak).