064 122 3 122 info@drmarijadjurovic.rs

Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan psihički poremećaj koji karakteriše doživljaj obolele osobe da su delovi njenog tela deformisani, neatraktivni, ružni, čak odvratni, dok je nedostatak o kome govori zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji. Neke osobe koje su obolele od dismorfofobije sebe opisuju kao groteskne, ogavne, osećaju se kao da drugi u njima vide Čoveka slona. Nezadovoljstvo je uglavnom usmereno na lice i glavu, delove lica, na kožu. Međutim, svaki deo tela može biti predmet brige u jednom trenutku, i tokom bolesti fokus na delove tela koji izazivaju nezadovoljstvo i očaj se može menjati.

Ove osobe razmišljaju o “ružnim“ delovima tela 3 do 8 sati u toku dana. Razmišljanje (ruminacije) o tome je skoro nemoguće kontrolisati, tačnije ove osobe mu se ne mogu odupreti, što ih čini bespomoćnim i očajnim. Pre početka lečenja većina pacijenata ima ili vaoma slab uvid u to da su bolesni ili su čak deluzioni. Veliki broj ima i “ideje odnosa“-smatraju da svi vide njhov defekt, da drugi na njega obraćaju pažnju i da im se čak rugaju.

Ove osobe ispoljavaju repetitivno, vremenski veoma ispunjeno i kompulsivno ponašanje. Često upoređuju svoj izgled sa izgledom drugih, proveravaju svoj izgled u ogledalu, od drugih traže razuveravanje o tome kako izgledaju, a sa druge strane insistiraju na ružnoći svog izgleda. Drugi se pak bave izrazitim držanjem dijeta, vežbanjem, proveravanjem svog tela, kupuju i koriste razne kozmetičke preparate, ili pak traže razne kozmetičke i hiruške tretmane.

S obzirom da se ovom ponašanju teško odupiru, i da može trajati i nekoliko sati u toku dana, može pored psihičkih smetnji- anksioznost, depresivnost, izolacija, osećanje odbačenosti, dovesti i do ozbiljnih telesnih oštećenja-kožne lezije, gubitak kose i dr.

Veliki broj ovih pacijenata ima i druge psihijatrijske poremećaje, najčešće depresiju major. Dismorfofobija je česta i kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane.

Dismorfofobija najčešće počinje u periodu adolescencije, oko 16-te godine života. U to vreme telesne promene su brze i telo je u centru adolescentove pažnje, pa i ne čudi što su razne anksioznosti vezane za odrastenje usmerene na telo i njegove nedostatke.

Kliničke karakteristike poremećaja su slične kod muškaraca i žena. Razlika je u tome što se žene više fokusiraju na izgled kukova, i delove lica, kao i telesnu težinu, imaju tendenciju da šminkom prekrivaju nedostatke, i kao komorbiditet česta je bulimija nervoza.  Muškarci su uglavnom preokupirani telesnom građom, svojim genitalijama, i gubitkom kose, neretko zloupotrebljavaju alkohol.