Gojaznost se može definisati kao višak masnog tkiva koji negativno utiče na zdravlje. PO SZO to je hronična relapsirajuća bolest koja se može držati pod kontrolom uz odgovarajuće lečenje. Dijagnostikuje se na osnovu vrednosti indeksa telesne mase – BMI (Body Mass Index) što nije nije idealan pokazatelj, ali je široko prihvaćen. Gojaznost je rezultat različitih patofizioloških i psiholoških mehanizama. Dobro poznavanje i razumevanje ovih mehanizama omogućava individualizovan pristup lečenju, uključujući izbor odgovarajuće farmakološke terapije uz psihoterapiju. Jedan od pristupa zasniva se na identifikaciji četiri fenotipa gojaznosti: “Gladan mozak”, “Gladno crevo”, “Emocionalna glad” i “Sporo sagorevanje”.
1. ”Gladan mozak”
Ovaj fenotip karakteriše prekomerna želja za hranom usled disbalansa u centrima za apetit u mozgu, posebno u hipotalamusu i sistemu nagrade. Pacijenti često imaju stalni osećaj gladi, čak i kada su fizički siti, zbog hormonskih i neurohemijskih promena (npr. smanjen nivo leptina ili insulinske rezistencije u mozgu).
Strategija lečenja:
- Lekovi koji ciljaju neuroregulaciju apetita i osećaj sitosti, poput agonista GLP-1 receptora.
- Kliničke studije pokazuju da pacijenti sa ovim fenotipom najviše reaguju na lekove koji direktno utiču na centar za glad u mozgu.
2. ”Gladno crevo”
Ovaj fenotip nastaje zbog abnormalnog odgovora gastrointestinalnog trakta, uključujući ubrzano pražnjenje želuca, smanjenu sekreciju hormona sitosti (kao što je GLP-1 i PYY) i promenjenu mikrobiotu creva. Pacijenti često osećaju glad ubrzo nakon obroka.
Strategija lečenja:
- Lekovi koji usporavaju pražnjenje želuca i pojačavaju hormonski signal sitosti su najefikasniji.
- Primer: GLP-1 agonisti takođe mogu biti korisni, jer produžavaju osećaj sitosti, a mogu se kombinovati sa dijetetskim pristupom bogatim vlaknima.
3. ”Emocionalna glad”
Ovaj fenotip se odnosi na prejedanje koje je emocionalno ili psihološki motivisano. Hrana služi kao način regulacije stresa, anksioznosti ili dosade. Psihološki faktori igraju ključnu ulogu, a metabolički mehanizmi su često sekundarni.
Strategija lečenja:
- Pored farmakoloških opcija u ovom slučaju je to Naltrexon/bupropion, ovde je ključna psihoterapija.
- Lekovi koji smanjuju impulsivnost ili pojačavaju osećaj sitosti mogu biti pomoćni, ali primarni fokus je na promeni ponašanja.
4. ”Sporo sagorevanje”
Ovaj fenotip je karakterisan niskom bazalnom metaboličkom stopom i smanjenim energetskim troškom, često u kombinaciji sa smanjenom fizičkom aktivnošću. Gojaznost se ovde javlja pre svega zbog smanjenog sagorevanja kalorija, a ne povećanog unosa.
Strategija lečenja:
- Farmakološki pristup može uključivati lekove koji ubrzavaju metabolizam i termogenezu, ali osnovni fokus je na povećanju fizičke aktivnosti i prilagođenoj ishrani.
- Kombinacija kalorijski kontrolisanog režima sa programima vežbanja daje najbolje rezultate, uz suportativnu psihoterpaiju.
Zaključak
Razumevanje fenotipova gojaznosti omogućava individualizovan pristup lečenju, gde lek nije ”jedan za sve”, već se bira prema dominantnom patofiziološkom mehanizmu kod pacijenta. Korišćenje ove strategije povećava šanse za dugoročni uspeh, smanjuje neželjena dejstva i omogućava personalizovanu terapiju koja je bolje prilagođena potrebama pacijenta.
U svakom slučaju pre započinjanja lečenja neophodno je obratiti se lekaru specijalisti!
