Dragana Jevtić Strinavić
Gojaznost-Poslednjih godina poprima epidemijski karakter kako u svetu tako i kod nas. Bolest savremenog društva koja je konstantno u porastu. Pravilna ishrana je osnovni preduslov za rast, razvoj , regeneraciju, zdavstveno stanje i psihofizičku kondiciju, imunitet i odvijanje svih vitalnih funkcija. Dečiji organizam je dosta osetljiviji u odnosu na odrasli pa svaka nepravilnost u ishrani nosi mnogo teže posledice po zdravlje.
Svako povećanje telesne mase za 10 i više % od idealne telesne mase označava se kao gojaznost. Pri čemu je BMI veći od 30 kg /m2 , iznad 95 percentila -za starost i pol.
Industrijski prerađena hrana je dovela do ekspanzije gojaznosti, što u ranijim godinama nije bio slučaj. Laka dostupnost, primamljiva ambalaža, razni oblici, šarene boje a na sve to i sladak ukus –samo su neki od faktora koji utiču da se brže i lakše odlučite za ovake nezdrave navike što za posledicu ima nastanak gojaznosti. Organizovanje rođendana dece u igraonicama-podrazumeva picu ili hamburgere, a u bioskopima-Kokice, grickalice i sokove. Školski odmor-podrazumeva trk do pekare, fast fooda-pa naručivanje žu- žua, pice, masnih pita i bureka i slično. Na sve to dodatak-slatki kroasan ili buhtla od lisnatog testa. Nekako je postalo neprihvatljivo i neprijatno da deca ponesu hranu od kuće kako bi užinali u školi. A i roditeljima je lakše da daju novac nego da sami pripremaju zdrave užine za decu. Nedostatak vremena i posvećenosti, užurban životni tempo sa jedne strane uz manjak finansijskih sredstava-kako bi se detetu omogućilo bavljenje sportom-rezultira sve masovniju pojavu gojaznosti kod dece. Uzrok može biti i genetski faktor –ali na stil života i izmene navika možemo i moramo uticati. Razvoj tehnologije (televizija, društvener mreže, video igrice) nalaže dugo sedenje ili ležanje-svakako-neaktivnost. Praćena je konzumacijom nezdravih grickalica- čipsa, smokija-po automatizmu-dok se neprestano gledaju sadržaji sa društvenih mreža uz konzumaciju zaslađenih pića-iz navike ili dosade. Nedostatak vremena-od starne roditelja da se dovoljno posvete deci- (prezaposlenost roditelja) ali i manjak fizičke aktivnosti.
Nužno je raditi na prevenciji-ukloniti uzrok kako bi se izbegle posledice. Jer gojazna deca imaju velike predispozicije da budu gojazna i u odraslom dobu. Komplikacije koje gojaznost uzrokuje su brojne -povišen krvni pritisak, hiperlipidemija, dijabet tipa 2, endokrine komplikacije (prerani pubertet, sindrom policističnih jajnika) psihijatrijska oboljenja (anksioznost, depresija) kao i nastanak kardiovaskularnih kao cerebrovaskularnih bolesti kasnije u životu. Pored telesnih posledica bitno je naglasti da mnoga deca pate od psiholoških posledica koje su uzrokovane reakcijama njihove okoline-zadirkivanje od strane vršnjaka-pri čemu su ocenjeni kao najmanje popularni i drugi ih neretko izbegavaju. To vrlo često može biti okidač za nastanak gojaznosti kao i poremećaja u ishrani.
Kako bi se to izbeglo nephodno je da reakcija društva bude što brža –da se radi na edukaciji – roditelja, dece, nastavnika ali i društva u celini. Porodični model ishrane –zajednički ručak u 15h-ostaje u prošlim vremenima a da bi bili u trendu-konzumacija hrane van kuće koja ne odgovara ni u pogledu kvaliteta ni kvantiteta- vodi ka nezdravim navikama što za posledicu ima gojaznost.
-Porodica-uzori u ranom uzrastu su roditelji –ukoliko se porodica nepavilno hrani, razvijaju se neadekvatne navike u ishrani.
-Edukacija-razbijanje predrasuda i loših navika- postoji predrasuda da dete koje ima višak kilograma je zdravo. A trudnice da treba da jedu za dvoje.
Edukacija u ishrani trudnica i dojilja-jer gojazne trudnice vrlo često rađaju decu sa većom telesnom masom, samim tim i većim brojem masnih ćelija-što ih predisponira da postanu gojazna.
-Roditelji čašćavaju decu za dobra dela kupovinom slatkiša. Pa vrlo često čujemo rečenicu-Budi dobar, kupiću ti sladoled il čokoladu i slično. Takav obrazac kada se dete nagrađuje hranom vrlo često vodi u emocionalno prejedanje a samim tim u gojaznost.
-Edukacija porodice, budućih roditelja, dece, nastavnika, društva o značaju pravilne ishrane za dobro zdravlje kao i fizičke aktivnosti. Angažovanje stručnjaka za ishranu-lekara, nutricionista u školama- sprovođenje radionica, edukacija o pravilnom izboru namirnica kao i pravilnoj pripremi hrane.
-Organizovanje kolektivne ishrane u predškolskim ustanovama i školama-Što obezbeđuje korigovanje nepravilnosti u porodičnoj ishrani-Pri čemu se obezbeđuje 75% dnevnih energetskih i nutritivnih potreba
–Izbegavanje kupovine hrane po fast food-ovima, pekarama, u kojima je hrana kvalitativno vrlo često ne adekvatna-visok sadržaj hidrogenizovanih masti i prostih šećera . Objekti brze hrane su neposredno u blizini škola pa i sama dostupnost utiče na izbor ovakvih proizvoda. Kako kod roditelja /jer im je lakše da daju novac nego da sami pripreme zdravu užinu a i dece-jer deca se vode ukusom a ne kvalitetom- slatkiši, pice, slatka pića-sokovi. Sve što je šareno/obojeno-deci deluje primamljivo. A puno je prehrambenih boja, aditiva, poboljšivača ukusa, emulgatora i stabilizatora. Neki od njih mogu da uzrokuju zavisnost (mononatrijum glutaminat) A i sami slatkiš-pošto varenje šećera kreće u ustima pruža trenutni osećaj zadovoljstva. Što više se konzumira organizam ima veću porebu za i istim-što vodi u formiranju nezdravih navika i gojaznosti.
-Deca nemaju razvijen kritički stav i poistovećuju se sa idolima sa reklame (pri čemu se neki namirnice favorizuju –a uglavnom dobra reklama ima ogroman uticaj na prodaju proizvoda. Vrlo vešti su i proizvođači-pri čemu marketing igra veliku ulogu-šarenilo, boje, „nevidljive“ deklaracije proizvoda, nedovoljna volja, želja i znanje kako bi se proizvod na pravi način sagledao. Sve brzo, instant, pristupačno, privlačno-odmah dostupno ide na ruku pošasti zvanoj gojaznost.
Da bi imali zdravu naciju krenimo od edukacije. Za početak. Kroz akciju i podsticanja dece na stalnu fizičku aktivnost-kroz sport a i druženje uz usvajanje postulata pravilne ishrane –moguće je promeniti pravac i izabrati put ka zdravlju.
