Biografija
Prim dr Marija Đurović,
doktor medicine, psihijatar, subspecijalista psihoteapije
Dr Marija Đurović, rođena je u Beogradu gde je završila studije medicine na Medicinskom fakultetu. Na istom fakultetu završila je i specijalizaciju iz psihijatrije, kao i užu specijalizaciju iz psihoterapije. Svoju profesionalnu karijeru počela je u Bolnici za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ Beograd. Od 2009.godine je na mestu šefa Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju.
Pored zvanja specijaliste psihijatrije, i subspecijaliste iz psihoterapije, doktorka ima i završenu edukciju iz individualne psihoanalitičke psihoterapije kao i iz grupne analitičke psihoterapije-te zvanje individualnog i grupnog psihoanalitičkog psihoterapeuta. 2019. javno je odbranila rad uže specijalizacije iz psihoterapije na Medicinskom fakultetu u Beogradu pod nazivom ”Stid kod pacijentkinja obolelih od anoreksije nervoze i bulimije nervoze“.
Učesnik je brojnih stručnih skupova u zemlji i inostranstvu, gde je obogatila svoja stručna znanja. Više puta je bila na studijskim boravcima u Londonu na klinikama za lečenje poremećaja ishrane gde se upoznala sa savremenim metodama lečenja obolelih od poremećaja ishrane. Dr Đurović je autor brojnih stručnih radova sa prezentacijom u zemlji i inostranstvu; autor je dve monografije na temu „Anoreksija nervoza“ i „Bulimija nervoza“; poglavlja „Poremećaji ishrane kod sportista” u udžbeniku “Sportska medicina” (urednici prof dr Vladimir Jakovljević, i doc dr Nend Dikić), poglavlja ”Psihoanaliza, psihoanalitička psihoterapija i trauma” u knjizi ”Trauma-naša priča” (urednici dr sci Tijana Mirović i Marko Tomašević); i koautor je u knjizi ”Enciklopedija straha” (urednik profesor dr Ljubomir Erić).
U svom radu dr Đurović se bavi dijagnostikom i lečenjem osoba koje se u toku svog života susreću sa raznim mentalnim smetnjama-anksiozni poremećaji (panični poremećaj, agorafobija), afektivni poremećaji (depresija), psihoze i dr., a najveće iskustvo ima u radu sa obolelim od poremećaja ishrane-anoreksije, bulimije i gojaznosti. U tretmanu primenjuje dinamski psihoterapijski pristup, ali i integrativnu psihoterapiju s obzirom da je takav pristup neophodan u tretiranju kompleksnih poremećaja kakvi su poremećaji ishrane i gojaznost. Kao psihijatar primanjuje i farmakoterapisjske aspekte lečenja. Bavi se i savetodavnim radom u smislu psihoedukacije i psihterapije članova porodice osoba obolelih od poremećaja ishrane i drugih poremećaja mentalnog zdravlja.
Profesionalna udruženja:
- Društvo psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije (DPPS) i Generalni sekretar društva.
- Društvo grupnih analitičara beograda (DGAB)
- Društvo za dečiju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke (DEAPS)
- Lekarska komora Srbije (LKS)
- Sprsko lekarsko društvo (SLD)
- Udruženje psihijatara Srbije
- Udruženje za borbu protiv poremećeja ishrane-Hestija
Autor i koautor udžbenika i publikacija
Enciklopedija straha
Publikacija je nastala kao rezultat velike potrebe i nastojanja da se pronikne u psihološka i psihijatrijska značenja straha. Strah je normalno ljudsko osećanje koje nam pomaže da se prilagodimo i preživimo. Mnogobrojne humanističke nauke (psihologija, sociologija i dr.) bave se strahom kao jednom od centralnih tema. Za razliku od „normalnog“ straha, postoji i patološki strah koji je jedno od najneprijatnijih ljudskih osećanja. Prisutan je u širokoj lepezi psihijatrijskih poremećaja, od neuroza do poremećaja ličnosti i psihoza.
Enciklopedija straha pored definicija straha i svih fenomena koji se sa strahom mogu povezati, definiše i brojne druge fenomene iz psihoanalize, psihijatrije, mentalnog zdravlja, psihoterapije i medicine uopšte.
Imajući u vidu sveobuhvatnost materije, pisanje ove enciklopedije je moralo biti prošireno na tim stručnjaka iz različitih naučnih oblasti, pored lekara autori su i filozofi, istoričari umetnosti, pravnici, književni kritičari i dr.
Sportska medicina
Ovaj udžbenik je okupio brojne autore koji su svojim znanjem, stručnošću i iskustvom izneli značajne elemente vezane za oblast sportske medicine. Navodeći najnovije podatke stavili su akcenat na informacije koje su godinama generisane kako u istraživanjima tako i aktivnom bavljenju sportom. Na ovom udžbeniku je radilo 30 autora, kako s Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tako i sa Vojnomedicinske akademije, Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Fakulteta za fizičku kulturu Univerziteta Singidunum. Udžbenik je namenjen studentima medicine, ali i budućim tenerima, fizioterapeutima kao i studentima fakulteta za fizičku kulturu.
Trauma – naša priča
Knjiga „Trauma naša priča“ je obimna i sveobuhvatna publikacija koja objedinjuje najsavremenija i najvažnija saznanja o razumevanju traume, njenim posledicama, načinima preovladavanja traumatizacije i lečenju. Pristup razumevanju i lečenju traume prikazan je iz različitih teorijskih i terapijskih orijentacija i od strane različitih autora, što doprinosi bogatstvu ovog dela. Poseban kvalitet je njegova razumljivost i praktičnost kako za laike, tako i za profesionalce. Prim dr Đurović je traumu „osvetlila“ iz ugla psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije. U uvodnom delu autor daje osvrt na istoriju i terapiju psihoanalize i tehnike koje se primenjuju, dok je u drugom delu teksta akcenat bio na psihoanalitičkom razumevanju traume i lečenju.
Prof. dr Radan Stojanović
Stid kod pacijentkinja obolelih od anorexie nervose i bulimie nervose
U radu uže specijalizacije iz psihoterapije, odbranjenom na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čime je doktorka dobila zvanje subspecijaliste psihoterapije, ispitivana je pre svega uloga i značaj stida kod pacijenata obolelih od anoreksije nervoze i bulimije nervoze. Stid je emotivan doživljaj, koji ima i fizičku i biološku komponentu. Stid i krivica su emocije koje su dominantne kod ovih pacijenata, osećanja koja prate epizode prejedanja i povraćanja, ili uzimanje hrane uopšte. Neki autori poremećaje ishrane nazivaju poremećajima sramote. Stid koji osećaju obolele osobe može biti povezan sa osećanjima stida vezanim za telesnu shemu, za prejedanje i povraćanje, ili za to što nisu u stanju da jedu na prirodan/uobičajen način. Pored stida, u radu je naglašen značaj samopouzdanja i depresivnosti u vezi sa poremećajima ishrane. Nisko samopouzdanje se smatra važnim faktorom rizika za nastanak i održavanje poremećaja ishrane. Analizom rezultata publikovanih radova, uočava se dosledna povezanost između poremećaja ishrane i depresije, a prema nekim podacima komorbiditet je prisutan i u do 80% slučajeva.
Rezultati našeg istraživanja, potvrdili su postojanje patoloških obrazaca ishrane i odnosa prema sopstvenom telu kod osoba obolelih od poremećaja ishrane. U radu je potvrđeno postojanje povezanosti između stida i poremećaja ishrane. Takođe, uočeno je postojanje negativne korelacije između samopouzdanja sa jedne strane, i stida, depresivnosti i poremećaja ishrane sa druge strane. Što je izraženije samopouzdanje, bili su niži stid, depresivnost, kao i poremećaji ishrane.
Anoreksija nervoza, bulimija nervoza
Franc Kafka, pripovetka Umetnik u gladovanju:
„Posle dugotrajnog gladovanja i na samrti, umetnik u gladovanju na pitanje zašto je gladovao kaže: „Neprestano sam želeo da se divite mome gladovanju, a nije trebalo da mu se divite, Ja moram da gladujem, ne mogu drugačije. A razlog tome je jer nisam mogao naći jelo koje bi mi prijalo. Da sam ga našao verujte mi da ne bih svraćao pažnju na sebe i najeo bih se kao i ostali.“ Čitajući publikacije Anoreksija nervoza i Bulimija nervoza, primećujemo da nam na samom početku autor daje istorijski osvrt na ove poremećaje, prve pokušaje razumevanja i lečenja. Naglašava da ove bolesti nisu kapric modernog društva, već da su poznate od XI veka, i da se radi o ozbiljnim psihijatrijskim bolestima, koje uz multidisciplinarni pristup i učešće lekara različitih specijalnosti i nutricionista, mogu da se leče i izleče. U određenim slučajevima bolesti mogu postati hronične, a u ekstremnim završiti se smrtnim ishodom. Prikazana je etio-patogeneza ovih bolesti i značajni epidemiološki podaci. Autor opisuje kliničke slike obolelih, potkrepljene brojnim prikazima kliničkih slučajeva. Prim dr Đurović posebno naglašava izuzetan značaj prepoznavanja bolesti od strane porodice i samih obolelih, i daje doprinos destigmatizaciji obolelih. Posebno poglavlje je posvećeno savremenim terapijskim opcijama, farmakoterapiji i psihoterapiji.
Prof. dr Radan Stojanović